Ekvilibrijum

Ko je glasao za URS na lokalu ne sme da se ljuti što SPS ima više od 15% u Paralamentu. Kada razmišljaš guzicom a ne glavom pogodan si za moždano klistiranje.

I tačka.

Moje pismo SBB-u

Poštovani,

Zovem se Ivan Vukadinović ali za vas sam prepoznatljiviji kao BROJ. Dakle, broj ugovora je 202254099. Dugogodišnji sam korisnik Vaših usluga. Kao kroz maglu sećam se naših početaka.

-Dolazim srećan u vaše prostorije (tada male i skučene) da potpišem ugovor jer osećam dah digitalizacije koje se širi Srbijom. Doduše to baš nije bila digitalizacija , nego analogni signal koji stigao u moje cenjene odaje putem krova. I da, sećam se, imali ste popust (za prvu instalaciju) za moju ulicu ali  meni isti  niste priznali. Rekli ste  “iako se vaša kuća nalazi u ulici za koju dajemo popust , adresa u vašoj ličnoj karti je drugačija (vodim se na ulicu koja “seče” ulicu sa “popustom”) te nam je veoma žao”. Prećutao sam. Sreća zbog nove tehnologije čije ste vi dobavljači (da ne kažem provajderi) je odagnale sve crne misli da ste možda prevaranti i sitni kokošari.

-Internet, velike brzine, neograničen protok, o Bože , pa ja moram da potpišem ugovor i za ovu uslugu pomislih skrušeno. Doduše ta usluga tada je koštala znatno manje nego sada. Da tačno je, kazaćete, ali povećali smo protok. Dragi moji dobavljači, svuda u normalnom svetu unapređenje usluga iz ovog domena kao i povećani broj korisnika dovodi do pada cena usluga. Ali hajde, znam, imate puno dece a ona gladna, neka se najedu, nema veze.

I tako nekako živeli smo zajedno. Ja sitan bednik-korisnik digitalizacije koju VI pružate kao večnu vatru. VI, koji ste PROMETEJ TEHNOLOŠKOG RAZVITKA SRBIJE. Ponekad smo se i malo sporečkali. Eto “onomad” ste mi isključili “net” a ja platio. Radnica na šalteru kaže “Ali niste kod nas platili”. Ja kažem platio sam u banci.” Aaaa ne” kaže ona “morate kod nas jer onda mi odmah vidimo (valjda vidi izvod?!) i pustimo vam signal” . “Ovako ćete da čekate dan-dva” dok “VAS SISTEM AUTOMATSKI NE RASKNJIŽI”. Tu sam stao jer čim čujem reč SISTEM ja se prenerazim. Kao kad su naši mučeni preci služali reči “HALT” ili “LOSS”.  “Ali gospođo evo overen primerak uplate iz banke znate ja radim u”….NE , ČEKAJTE SISTEM….

-Kažem sebi imaš LED TV a zašto ne bi lepo uzeo i tu digitalni televiziju. Iskreno, plašio sam se odlaska u vaše nove velelepne prostorije u taj hram digitalizacije u Srbiji. Bi mi draže kada ga ugledah,  jer sam pretpostavio da je bar jedan centimetar kvadratni onog mermera, došao od mojih uplata svih ovih godina (e da, ni kalendar mi niste poslali a po mojoj slobodnoj proceni u proseku sam vam ostavio za sve ove godine preko 1000 evra.) Jedini svetao primer je devojka koja radi na zaključenju ugovora:pametna, bistra, otvorena i iskrena.

I tako ja uzmem digitalni paket sa DVR-om i dodatnim HD paketom i to 27.12.2011. ……..I dođem kući….i dođe momak instalira….i krene sve kako treba…..imam sve pakete jer jelte promotivni period traje do 1. februara.

-31.12. 2011. sam bio kući. Sa suprugom (mislim žena je u pitanju).  Nešto u poslednje vreme mrzim dočeke, valjda je to kriza srednjih godina. No, da se vratim na temu. Taman se ja i žena  u 12 sati onako pošteno izljubismo i čekamo film ,  iznenađenje na HBO HD (tako su najavili) kad ono bam…PLAVI EKRAN…piše nemate pravo na ovu uslugu. Pa….pa kao nemam , pomislih u sebi pa rekli su mi , pa sve sam platio i 900-to neki dinar običnu kablovsku+1300 i neki dinar internet+3000 dinara za dvr risiver+300 pretplatu za digitalnu+400 za HD kanale a rekli su da imam i ostale kanale do 1. februara….o Bože ZAŠTOOOOOOOO!. I tako supruga ne bude lenja i pozove iste večeri ( jedan sat po ponoći 1. januar 2012 godine) korisnički servis neki se mučenik javi i reče pozovite sutra. Pozovem ja sutra javi se neka gospođica , izvinjava se i kaže napisala sam reklamaciju.  Danas je sreda 4. januar 2012. signala ostalih kanala još nema.

I šta sad da vam kažem…Najviše bih voleo da kažem da ste GOVEDA ali neću. Drugo, gledam onaj ugovor (sreća te ga potpisah samo na godinu dana) pa vi ne biste bili krivi i da vam je centrala pored Fukušime a signal nestane.

Hteo sam da vas tužim za nanošenje duševnog bola jer ste mi upropastili doček Nove Godine ali smišljam bolji scenario. Mislim, dosta sam vam opraštao, vreme je za borbu sa vetrenjačama. Neću ni da vam oprostim i to što u HD paketu nisu svi HD kanali, npr. HBO HD je u HBO paketu a logično bi bilo da bude u HD paketu. Neću ni da vam oprostim ovo što sam četiri dana  bez signala za kanale koje ste obećali. Gotovo je…

Sreća te postoje Facebook, Twiter. LinkedIn-, G+, Scoope i ostalih  da čovek malo provetri glavu.A da ima i blogova…..Na kraju hvala bogu imam i pametnih prijatelja.

Pozdrav i samo napred u eri digitalizacije. S verom u Boga i šrafciger…

Vaš ponizni Ivan

N. Korea Calling

U Severnoj Koreji umro je neki diktator. Posmatrao sam taj narod i čitao banalne priče putem dostupnih medija. Evidentno je da pored ostalih “bolesti”, ti “mučenici” pate i od Stokholmskog sindroma.
Tužno je gledati kako deca piju čaj ili dobijaju besplatnu ribu u slavu “Besmrtnog vođe”. Siguran sam i da ima preuveličavanja stranih medija.
Ipak, ono sto je najstrašnije su komentari na domaćim sajtovima koji objavljuju ove teme. I da je u pitanju velika manjina (što sigurno jeste), broj komentara usmerenih ka podršci ovoj pre svega duboko bolesnoj zemlji jer ipak ogroman.
Piše se o ponosnom narodu koji brani svoju zemlju, koji nije gladan jer ionako malo jede (sic!), gde su svi zdravi (glavu niko nije proveravao), da je taj neki crknuti diktator (inače po svemu sudeci, imao je zanimljivu kliničku sliku) bio borac za slobodu, itd…
Biću kratak. Uz sve mane, korupciju, nepotizam, slaboumnost, bahatost i kukavičluk koji se gaji pre svega u establišmentu ove zemlje Srbijice, izuzetno sam srećan i ponosan što živim ovde.
Eto toliko.
Čuvajte se….

Basna…Basta!

Lav, magarac i lisica pođu zajedno u lov. Dogovorili su se da na ravne časti podele sve što ulove.
Kada su dovoljno nalovili, lav reče magarcu da pametno razdeli dobitak.
Magarac podeli sve na tri dela, rekavši onda da prvo biraju lav i lisica, a da će on uzeti trećinu koja posle njih ostane.
- Zar je to pametna deoba? – reče ljutito lav.
- Sad ću ja tebe naučiti pameti! – Zatim tresnu magarca o zemlju i raspara mu utrobu.
- Deli ti sad – reče lav lisici.
Lisica natovari sve na jednu gomilu, a za sebe ostavi samo jednog zečića.
- He, he, premudra lisico! Ko te nauči da deliš tako pametno? – upita je lav.
- Magareća glupost – odgovori lija.

Naravoučenije: Budi pizda i imaćeš šta da jedeš…

???

Evro basna

Odnos naše države i Evropske Unije mi nekako liči na odnos siromašnog rođaka iz neke uboge zabiti i bogate gradske porodice. Jasno vam je da imate porodične veze ali vam je neprijatno kada vas rođak pozove. Plašite se da vam ne traži novac ili ne daj bože da moli da mu dete boravi kod vas “dok ne dobije krevet u studenskom domu”. Kada ga sretnete usiljeno se smejete ali smatrate ga nedostojnim jer nije uspeo kao vi. Najviše se plašite da se nenajavljeno pojavi  na porodičnim skupovima i da ga drugi vama ravni ne upoznaju i prepoznaju. Stidite se njegovog akcenta, načina kako jede, kako misli i želite da ode što pre i što dalje.

Ipak na samu pomisao gde siromašni rođak živi budi se nostalgija. Volite taj idiličan predeo u kome ste boravili par puta i prija vam način na koji vas tretiraju kada ga posetite. Godi vam kako vas ćutke slušaju kad pričate i  gde se niko ne usuđuje da se suprostavi vašim proverenim stavovima. Naročite volite pune korpe jaja, kajmaka i rakije a ponekad ponesete i celo zaklano prase. Naravno ovo činjenicu držite u strogoj tajnosti, jer šta bi vaše urbane komšije rekle da znaju šta jedete. Postali bi ste varavarin , još jedan u nizu nedostojnika.

Serž Bramerc je danas posetio Srbiju i rekao da se nismo dovoljno trudili u saradnji sa Hagom.  Bilo je prostora, kaže on, da nešto uradimo i uhapsimo tražene begunce ali  nismo uložili dovoljno napora. Naši “ulivači nade” kažu da smo radili sve što je moguće.  Neko laže, dakle. Za zemlju koja je predala ceo politički i vojni vrh ne bih se usudio da tvrdim da ne sarađuje. Možda bih rekao da zbog  silom ustrojene balkanske harmonije nedostaje to finalno polje na Rubikovoj kocki u vidu jednog oficira,  kako bi svi narodi i narodnosti bili srećni i zadovoljni.

Dakle ko laže? Za siromašnog rođaka laž je nekako sastavni i pretpostavljeni deo društvenog kolorita u kome obitava. Njegova inferiornost  čini ga idealnim za ulogu lažljivca jer čak iako ne laže on izgleda kao da laže. Govor tela ga odaje jer želi da liči na svog bogatog rođaka , da bude ravnopravan, ali ne ide.  On se u  nastojanju da postane ono što ne može biti umesto da evoluira , adaptira na nefunkcionalan način i postaje malograđanin tj. polusvet.

Ali šta ako bogati rođak laže? E to je već nemoguće, jer ako bogati rođak laže ništa se neće desiti.  Njegova laž je usmerena na niže nivoe.  Ovo pre svega zbog činjenice da se on nalazi na vrhu lanca ishrane,  na vrhu piramide. Tako njegova laž utiče na sve osim na njega jer je usmerena ka dnu (neki bi ovo nazvali duhovnom vetikalom). Na taj način klasni sistem funkcioniše savršeno, a tranzicija kao takva je samo privid. Težnja nižih slojeva da se zasednu na vrh piramide oponašajući bogate rođake dovodi samo do širenja baze učvršćujući temelje ovako definisanog sistema. Uspešni primeri samo potvrđuju pravilo.

Dakle rešenje za bolji život, koji se kažu ogleda u dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU, nije u efektu ugledanja. On treba da se zasniva na sopstvenom,  individualnom razvoju, precizno postavljenim pravilima igre a ne na preskakanju demokratskih lestvica. Ovaj razvoj ne treba da dolazi i bude postavljen od nazovi elite već iz lične snage i precizno postavljenog sistema društveno-ekonomskog razvoja koji uvažava nacionalne specifičnosti. Da parafraziram cenjenog gospodina Miodraga Zeca ” Učimo se reciklaži i odvajanju otpada po normama EU a još uvek bacamo đubre pored kontejnera i iste palimo”.

Na kraju krajeva uvek imate strategiju koja je najbolje predstavljena u filmu “Let iznad kukavičijeg gnezda”. Možete da budete Džek Nikolson i da se borite protiv sistema i na kraju završite sprženog mozga. Druga opcija je da mudro ćutite kao Poglavica. I progovorite tek na kraju, kada svi bace karte. Na kraju…pre odlaska u slobodu…

Ja bih voleo da dobijem Oskara..kao Džek Nikolson…

Čuvajte se…

Rijaliti Brutaliti

Lepo je kada su praznici i kada se ne radi. Naravno, samo ako imate šta da radite kada ne radite. Pre odmora imao sam ideju  kako ću na tih 1000 metara nadmorske visine sedeti na nekoj terasi okružen borovima i pisati  “dubokoumne” članke o našoj istini. Što zbog nedostatka tehnologije ali pre svega zbog nedostatka potrebe to se nije desilo. I srećan sam zbog toga. Pretpostavljam da postoji nekakva zakonomernost tipa “Kako raste nadmorska visina na kojoj se nalazite,  tako vam se smanjuje potreba da lične frustracije uslovljene spoljnim faktorom prelivate na nekog drugog”. Valjda se sa tih brda i proplanaka vidi bolje, šta znam?

Uostalom pitanje je da li bih imao priliku da pročitam autobiografiju Erika Kleptona koja me je fascinirala. Volim ja Kleptona i znao sam sve bendove kroz koje je prošao ali “preživeti” takav život  ravno je čudu. Zanimljivo je to kako čovek posle hiljade žena, hektolitara votke, tona kokaina i heroina i dalje čvrsto stoji na nogama i fantastično svira. Talenat je čudo, i kada sve ode dođavola ostane  ipak nešto da te spase. Gitara i bluz…

Ipak povratak u dolinu je usledio, nažalost. Jasna je meni fasciniranost žena venčanicama, to im je valja genetski. Ali da ceo svet poludi oko jednog venčanja koja na kraju krajeva nama ostalima treba da pokaže “jel vidite kako smo moćni”, nije mi baš preterano jasno. Mislim, poštujem ja kraljevstvo gde sunce nikad ne zalazi , ali mi sve to nekako previše miriše na imperijalizam. Ipak sam ja sa Balkana…

Nekako u isto vreme “pametne” bombe i dalje padaju po Libiji a i ubijen je i Bin Laden. Da ne zaboravim sve to prati i beatifikacija Pape Jovana Pavla II. Trebalo bi mi tri članka da navedem sve “idiotizme” koje sam pročitao o “kombinaciji” ovih događaja po povratku u dolinu…na žalost. Dva su ipak najinteresantnija. Predsednik Perua je izjavio (kažu i da je ostao živ nakon toga) da je beatifikacija dovela do  ubistva Bin Ladena jer je “njegovo (Papino) čudo je to što je oslobodio svet otelotvorenja zla, demonske inkarnacije zločina i mržnje, dajući nam vest da osoba koja je dizala zgrade i kule u vazduh više nije među nama”. Druga je šefa CIA-e da je “Amerika odustala od planiranog napada krstarećim raketama na Bin Ladenovo skrovište u Abotabadu iz straha od kolateralnih žrtava”. Aha, a ovo u Libiji to se ne računa.

Dakle svetski rijaliti šou distribuiran ka lokalnim televizijama se nastavlja (to je u stvari prava definicija da je svet postao globalno selo). Red venčanica, red pametnih bombi, pa malo detalji iz egzekucije Bin Ladena, sve praćeno američkim ratnim filmovima na domaćim kanalima, valjda da još više podigne dozu adrenalina. Jedni se raduju ubistvima, drugi ih oplakuju a jaz je sve veći. Pukotina koja raste kao Crna rupa lagano guta i progutaće sve. Pitanje je samo koliko ste daleko od ivice…

Inače danas  se navršava šest meseci od zemljotresa u Kraljevu. Ali šta nas briga, to je samo na sat, dva vožnje od naših toplih soba. A i lepše je pratiti preko tv-a šta se dešava u tuđim dvorištima. Ovo naše je previše blizu…

Pročitajte kada budete imali prilike Kleptonovu autibiografiju i slušajte ga. Biće vam bolje…